ZAKON

O MENICI REPUBLIKA SRPSKA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 32 od 14. jula 2001)
I - OPŠTE ODREDBE

lan 1. Ovim zakonom ureuje se forma i sadržaj menice, te nain poslovanja s menicom. Menica, u smislu ovog zakona predstavlja sredstvo plaanja i instrument obezbeenja plaanja.

lan 2. U ovom zakonu: 1) "Trasirana menica" predstavlja bezuslovan nalog da se plati odreen iznos novca. 2) "Trasant" predstavlja lice koje je izdalo menicu. 3) "Trasat" lice na koje se vue menica, koje treba da plati meninu sumu. 4) "Remitent" predstavlja korisnika menice. 5) "Indosament" predstavlja vrstu menice koja ima osobinu prenosivosti. 6) "Akceptiranje menice" predstavlja mogunost kojom imalac trasirane menice, kao i onaj koji je samo drži, menicu može sve do njene dospelosti podneti na akceptiranje trasatu. 7) "Aval" predstavlja menino jemstvo. 8) "Dospelost" predstavlja sposobnost naplativosti menice. 9) "Plaanje" je sam in plaanja meninog iznosa. 10) "Regres" je obešteenje imaoca menice u sluaju kada menica nije plaena o dospelosti, na vreme i pre dospelosti. 11) "Intervencija" predstavlja mogunost akceptiranja i isplate menice po potrebi, od strane naznaenog lica. 12) "Intervenijent" predstavlja tree lice koje isplauje meninu sumu umesto akceptanta ili nekog drugog meninog dužnika. 13) "Umnožavanje i prepisi" oznaava da menica može biti izdata u dva ili više istovetnih primeraka. 14) "Preinaenje menice" predstavlja mogunost preinaenja nekog sloga na menici. 15) "Protest" predstavlja podizanje protesta kod protestnog tela ovlašenog zakonom, protiv lica protiv koga se protest podiže. 16) "Zastarelost" je mogunost zastarevanja meninog zahteva protiv akceptanta, indosanata i trasanta u odnosu na imaoca menice i u meusobnim odnosima. 17) "Neopravdano obogaenje" oznaava pojavu neopravdanog sticanja dobiti za radnje propuštene radi održavanja meninih prava i ugašene zastare. 18) "Pravo zaloge i pridržaja" predstavlja pravo imaoca menice da iz zaloga koji drži kod sebe namiri, bez podizanja tužbe ukoliko menina obaveza nije na vreme izvršena. Pravo pridržaja je pravo imaoca menice nad dužnikovim novcem, pokretninama i hartijama od vrednosti. 19) "Amortizacija" menice predstavlja mogunost da se sudu umesto plaanja predloži amortizacija menice u sluaju njenog nestanka.

II - TRASIRANA MENICA
IZDAVANJE I OBLIK TRASIRANE MENICE

lan 3. Trasirana menica sadrži: 1) oznaku da je menica, napisano u samom slogu isprave na jeziku na kome je sastavljena, 2) bezuslovan nalog da se plati odreeni iznos novca, 3) ime onoga koji treba da plati (trasat), 4) oznaenje dospelosti, 5) mesto gde plaanje treba da se izvrši, 6) ime onoga kome se ili po ijoj naredbi se mora platiti (remitent), 7) oznaenje dana i mesta izdavanja menice, 8) potpis onoga koji je izdao menicu(trasant).

lan 4. Isprava u kojoj nema bilo kojeg od elemenata nabrojanih u prethodnom lanu, ne smatra se kao trasirana menica, osim u sluajevima koji su odreeni u sledeim stavovima. Trasirana menica u kojoj nije oznaena dospelost smatra se kao menica po vienju. Ako nije posebno odreeno, važi kao mesto plaanja, a ujedno i kao mesto trasatovog prebivališta ono mesto koje je oznaeno pored trasatovog imena. Trasirana menica na kojoj nije oznaeno mesto izdavanja, smatra se da je izdata u mestu koje je oznaeno pored trasantovog potpisa.

lan 5. Trasirana menica može da glasi po naredbi samog trasanta. Ona se može vui (trasirati) i na trasanta. Ona se može izdati (trasirati) za raun treeg lica.

lan 6. Trasirana menica može biti plativa u mestu prebivališta treeg lica, bilo u prebivalištu trasata, bilo u kojem drugom mestu (domicilna trasirana menica)

lan 7.

U trasiranoj menici plativoj po vienju ili na odreeno vreme po vienju, trasant može odrediti da iznos novca oznaen u njoj nosi kamate. U svakoj drugoj trasiranoj menici ova odredba o kamatama, smatra se kao da nije napisana. Kamatna stopa mora se naznaiti u menici, a ako se to ne uini ova odredba o kamati se smatra kao da nije napisana. Kamata tee od dana izdavanja menice, ako nije drugaije naznaeno.

lan 8. Ako je menini iznos napisan slovima i brojevima,u sluaju neslaganja, pravovaljan je iznos napisan slovima. Ako je menini iznos napisan više puta slovima ili više puta brojevima, onda je pravovaljan najmanji iznos.

lan 9. Ukoliko se na menici nalaze potpisi lica koja su nesposobna da se menino obavežu, ili lažni potpisi, ili potpisi izmišljenih lica ili potpisi koji iz bilo kojih razloga ne obavezuju lica koja su potpisala menicu ili u ime kojih je ona potpisana, obaveze ostalih potpisnika su pravovaljane i obavezujue.

lan 10. Lice koje se na menici potpiše kao zastupnik drugoga, iako za to nije bilo ovlašeno, lino je po njoj obavezno, a ako je platilo, ima ista prava koja bi imalo punovažno zastupano lice. Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i za zastupnika koji je prekoraio svoje ovlašenje.

lan 11. Trasant odgovara da e menica biti akceptirana i isplaena. On se može osloboditi od odgovornosti za akcept, a svaka odredba kojom bi sebe oslobodio od odgovornosti za isplatu, smatra se kao da nije ni napisana.

III - INDOSAMENT

lan 12. Svaka menica i onda kad nije izriito trasirana po naredbi može se preneti indosamentom. Menica u kojoj je trasant stavio rei "ne po naredbi" ili drugi izraz, koji znai to isto, može se preneti samo u obliku i sa dejstvom obinog ustupanja (cesije). Menica se može indosirati i na samog trasata, bilo da ju je on akceptirao ili ne, na trasanta ili na bilo kog drugog obveznika. Ova lica mogu je i dalje indosirati.

lan 13. Indosament mora biti bezuslovan. Svaki uslov koji bi bio stavljen, smatra se kao da nije napisan. Delimian indosament je ništavan. Indosament na donosioca je pravovaljan kao blanko indosament.

lan 14. Indosament se mora napisati na menici ili na listu koji je za nju vezan (alonž) i mora ga indosant potpisati. Indosament ne mora oznaavati korisnika, a može se sastojati i iz samog potpisa indosanta (blanko indosament). U ovom poslednjem sluaju indosament da bi bio pravovaljan mora biti napisan na poleini menice ili na alonžu.

lan 15. Indosamentom se prenose sva prava koja proistiu iz menice. Kada je indosament neispunjen (blanko), onda imalac menice može:

  1. ispuniti blanko indosament bilo svojim imenom bilo imenom drugog lica,
  2. dalje indosirati menicu blanko ili na ime drugog lica,
  3. jednostavno predati menicu treem licu ne ispunjavajui blanko indosament niti stavljajui nov indosament.

lan 16. Indosant odgovara da e menica biti akceptirana i isplaena, osim ako je u indosamentu drukije odreeno. Indosant može zabraniti da se menica dalje indosira, u tom sluaju ne odgovara licima na koja menica bude kasnije indosirana.

lan 17. Lice koje drži menicu smatra se njenim zakonitim imaocem, ako svoje pravo dokaže neprekinutim nizom indosamenata. To važi i kad je poslednji indosament blanko (lan 13. stav 3.). U pogledu ovog dokazivanja precrtani indosamenti smatraju se da ne postoje. Kad iza blanko indosamenta dolazi drugi indosament, smatra se da je potpisnik tog drugog indosamenta stekao menicu blanko indosamentom. Ako je neko bilo kakvim dogaajem lišen menice, onaj koji je drži i koji je svoje pravo dokazao onako kako je propisano u stavu 1. ovog lana nije dužan menicu predati, osim ako je menicu stekao zlonamerno ili je pri sticanju postupio sa krajnjom nepažnjom.

lan 18. Lica protiv kojih je stavljen zahtev da ispune svoje obaveze iz menice, ne mogu prema njenom imaocu isticati prigovore koji imaju osnov u njihovim linim odnosima sa trasantom ili sa kojim ranijim imaocem menice, osim ako je sadašnji imalac menice prilikom njenog sticanja svesno postupio na štetu dužnika. Ako je menica, koja je u vreme izdavanja bila nepotpuna, naknadno ispunjena protivno postojeem sporazumu, povreda ovog sporazuma ne može se prigovoriti imaocu menice, osim ako ju se stekao zlonamerno, ili ako je pri sticanju menice postupio s krajnjom nepažnjom.

lan 19. Kad indosament sadrži napomenu "vrednost za naplatu", "za inkaso", "kao punomo" ili ma kakvu drugu napomenu koja znai nalog, imalac menice može ostvariti svoja prava koja iz nje proistiu, ili menicu može indosirati samo kao prenos punomoi. Menini obveznici u sluaju iz stava 1. ovog lana mogu istai prema imaocu menice samo one prigovore koji se mogu istai prema indosantu. Nalog sadržan u indosamentu iz stava 1. ovog lana (indosament-punomo) ne prestaje usled smrti nalogodavca niti usled nastupanja

njegove poslovne nesposobnosti.

lan 20. Kad indosament sadrži napomenu "vrednost za osiguranje", "vrednost za zalogu" ili ma kakvu drugu napomenu pod kojom se podrazumeva zalaganje, imalac menice može ostvariti sva prava koja iz nje proistiu, ali menicu može indosirati samo kao prenos punomoi. Menini obveznici u takvom sluaju ne mogu istai protiv imaoca menice prigovore koji imaju osnov u njihovim linim odnosima sa indosantom, osim ako je imalac menice stiui menicu svesno postupio na štetu dužnika.

lan 21. Indosiranje posle dospelosti proizvodi isto dejstvo kao i indosiranje pre dospelosti. Ali indosiranje posle protesta zbog neisplate ili posle proteka roka odreenog za podizanje takvog protesta proizvodi samo dejstvo obinog ustupanja. Dok se ne dokaže suprotno, nedatirani indosament smatra se da je uinjen pre proteka roka odreenog za podizanje protesta.

IV - AKCEPTIRANJE

lan 22. Imalac trasirane menice, kao i onaj koji je samo drži, može je sve do dospelosti podneti na akceptiranje trasatu u mestu njegovog prebivališta.

lan 23. U svakoj trasiranoj menici trasant može odrediti da se ona podnese na akceptiranje naznaavajui ili ne naznaavajui rok za akceptiranje. Trasant može i zabraniti da se menica podnese na akceptiranje, osim kad je u pitanju trasirana menica plativa kod treeg lica ili u mestu razliitom od mesta u kom trasat ima prebivalište, ili kad je u pitanju trasirana menica na odreeno vreme po vienju. Trasant može da odredi da se menica ne podnosi na akceptiranje pre odreenog vremena. Svaki indosant može da naredi da se trasirana menica podnese na akceptiranje, naznaavajui ili ne naznaavajui za to rok, osim kad je trasant u njoj zabranio da se ona podnosi na akceptiranje.

lan 24. Menica trasirana na odreeno vreme po vienju mora se podneti na akceptiranje u roku od jedne godine od dana izdavanja. Trasant može ovaj rok skratiti ili odrediti duži rok. Te rokove indosanti mogu skratiti.

lan 25. Trasat može zahtevati da mu se menica podnese na akceptiranje još jedanput sutradan posle prvog podnošenja na akceptiranje. Zainteresovana lica mogu se pozivati na to da ovaj zahtev nije ispunjen, samo onda kad je taj zahtev zabeležen u protestu. Imalac menice nije dužan da menicu koju podnosi na akceptiranje ostavi kod trasata.

lan 26. Akcept se piše na samoj menici. Akcept se izražava potpisom trasata uz re "priznajem", "primljena", "prihvaena" ili kojom drugom reju, koja to isto znai. Kao akcept vredi i sam trasatov potpis kad je stavljen na licu menice. Kad je trasirana menica plativa na odreeno vreme po vienju ili kad se na osnovu naroite odredbe treba podneti na akceptiranje u odreenom roku, onda akcept mora biti datiran na dan kad je dat, osim ako imalac menice zahteva da se datira na dan kada je menicu podneo na akceptiranje. Ako se akcept ne datira, imalac menice da bi održao svoja regresna prava indosanta i trasanta, mora taj propust ustanoviti blagovremeno podignutim protestom.

lan 27. Akcept mora biti bezuslovan, ali ga trasat može ograniiti na jedan deo menine svote. Svako drugo u akceptu sadržano odstupanje od sastojka menice jednako je odbijanju akcepta. Ipak je akceptant obavezan prema sadržaju svog akcepta.

lan 28. Kad je u menici trasant kao mesto plaanja oznaio neko mesto razliito od onoga u kome trasat ima prebivalište, ne imenujui lice kod koga treba da se izvrši isplata (domicilijat) onda trasat prilikom akceptiranja može oznaiti to lice. Kad se to ne uini, smatra se da se akceptant obavezao da sam plati u mestu plaanja. Ako je menica plativa u mestu trasatovog prebivališta, ovaj može prilikom akceptiranja oznaiti adresu u tom mestu gde se isplata ima izvršiti.

lan 29. Akceptom se trasat obavezuje da menicu plati o dospelosti. Ako menica ne bude plaena, njen imalac, pa bio to i sam trasant, ima na osnovu nje pravo na neposrednu tužbu protiv akceptanta, za sve što se može zahtevati prema l. 49. i 50. ovog zakona.

lan 30. Smatra se da je trasat odbio akceptiranje menice ako je napisani akcept precrtao pre nego što je menicu vratio. Dok se ne dokaže suprotno smatra se da je akcept precrtan pre nego što je menica vraena. Ali, ako je trasat pismeno obavestio imaoca menice ili koga potpisnika da je menicu akceptirao, on je prema njima obavezan po sadržaju datog akcepta.

V - AVAL

lan 31. Isplata menice može se za celi menini iznos ili za njegov deo obezbediti avalom (meninim jemstvom). Ovo obezbeenje može dati tree lice ili ak i neko od potpisnika menice.

lan 32. Aval se daje ili na menici ili na alonžu i potpisuje ga avalista. Aval se izdržava reima: "garantovano", "aval", "jemac", ili drugim izrazom koji to isto znai. Za aval je dovoljan potpis na licu menice, osim ako to nije potpis trasanta ili trasata. Iz avala treba da se vidi za koga je dat. Ako se to ne vidi važi kao da je dat za trasanta.

lan 33. Avalista odgovara onako kako odgovara onaj za koga jem i. NJegova obaveza važi i onda kad je obaveza za koju jem i ništavna iz ma kog drugog razloga, osim zbog formalnog nedostatka. Kad isplati menicu, avalista stie prava iz menice protiv onoga za koga je jam io, kao i protiv onih koji su ovome po menici odgovorni (pravo na regres).

VI - DOSPELOST

lan 34. Menica se može izdati:

  • po vienju,
  • na odreeno vreme po vienju,
  • na odreeno vreme od dana izdavanja,
  • na odreeni dan. Ništavne su menice u kojima je dospelost drukije naznaena, kao i menice sa više dospelosti.

lan 35. Menica po vienju plativa je im se podnese. Ona se mora podneti na isplatu u roku od jedne godine od dana izdavanja. Trasant može ovaj rok skratiti ili odrediti duži. Ove rokove indosanti mogu skratiti. Trasant može narediti da menica plativa po vienju ne sme biti podnesena na isplatu pre naznaenog vremena. U takvom sluaju rok za podnošenje poinje tei od tog vremena.

lan 36. Dospelost menice na odreeno vreme po vienju izraunava se bilo prema danu akcepta, bilo prema danu protesta. Kad protest nije podignut, onda se u pogledu akceptiranja smatra da je nedatirani akcept stavljen poslednjeg dana roka predvienog za podnošenje na akceptiranje.

lan 37. Menica koja glasi na jedan ili više meseci od dana izdavanja ili od vienja, dospeva odgovarajueg dana u onom mesecu kada ima da se izvrši isplata. Ako u tom mesecu nema odgovarajueg dana, onda menica dospeva poslednjeg dana istog meseca. Ako menica glasi na jedan ili više celih meseci i polovinu meseca od dana izdavanja ili od vienja, onda se najpre raunaju celi meseci. Ako je dospelost oznaena za poetak, za polovinu (sredinom januara, sredinom februara, itd.) ili za kraj meseca, onda se pod tim izrazima podrazumevaju prvi, petnaesti ili poslednji dan u mesecu. Izrazi "osam dana" ili "petnaest dana" ne znae jednu ili dve sedmice, nego punih osam ili petnaest dana. Izraz "pola meseca" znai rok od petnaest dana.

lan 38. Kada je menica plativa na odreeni dan u mestu u kome ne važi isti kalendar koji važi u mestu izdavanja, onda se smatra da je dan dospelosti odreen po kalendaru koji važi u mestu plaanja. Kada se menica, plativa na odreeno vreme od dana izdavanja, trasira iz jednog mesta u neko drugo mesto i kad u tim mestima ne važe isti kalendari, onda se dan izdavanja dovodi na dan koji mu odgovara u kalendaru koji važi u mestu plaanja, pa se prema tome odreuje dospelost. Rokovi za podnošenje menica raunaju se prema odredbi stava 2. ovog lana. Ovi propisi se ne primenjuju ako nema posebna odredba u menici ili bitni sastojci menice pokazuju da se nameravalo nešto drugo.

VII - PLA ANJE

lan 39. Menica plativa na odreeni dan ili na odreeno vreme posle dana izdavanja ili vienja, mora se podneti na isplatu bilo na sam dan plaanja, bilo jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim. Kad se menica podnese nekoj ovlašenoj organizaciji za obavljanje platnog prometa, smatra se da je podnesena na isplatu.

lan 40. Prilikom plaanja menice trasat može zahtevati da mu je imalac preda s potvrdom na menici da je isplaena. Imalac menice ne može odbiti deliminu isplatu. U sluaju delimine isplate trasat može zahtevati da se ova isplata zabeleži na menici i da mu se uz to izda priznanica.

lan 41. Imalac menice ne može se prinuditi da primi isplatu pre dospelosti menice. Trasat koji plaa menicu pre dospelosti ini to na svoju odgovornost i štetu. Ko plati menicu o dospelosti, punovažno je osloboen obaveze, osim ako je to uinjeno iz zle namere ili velike nemarnosti. On je dužan da ispita pravilnost niza indosamenata, ali ne i istinitost potpisa indosanata.

lan 42. Kad je menica plativa u novcu koji nije novana jedinica u mestu plaanja, menini iznos može se platiti novcem koji je tu novana jedinica, a po vrednosti koju ima na dan dospelosti. Ako je dužnik u zakašnjenju, imalac menice može, po svom izboru, tražiti da se menini iznos isplati domaim novcem u vrednosti koja važi bilo na dan dospelosti, bilo na dan isplate. Vrednost stranog novca odredie se po obiajima koji važe u mestu plaanja, ali trasat može odrediti da se iznos koji treba platiti obrauna

po kursu odreenom u menici. Ovi propisi ne primenjuju se kada je trasant odredio da se isplata izvrši baš u novcu oznaenom u menici (odredba efektivne isplate u stranom novcu). Propisi iz st. 2. i 3. ovog lana primenjuju se ukoliko nisu u suprotnosti sa postojeim valutnim i deviznim propisima. Ako je menina svota naznaena u novcu koji ima isti naziv, ili razliitu vrednost u zemlji u kojoj je menica izdata i u onoj gde je plativa, smatra se da se imao u vidu novac mesta plaanja.

lan 43. Ako se menica ne podnese na isplatu u roku koji je oznaen u lanu 39. ovog zakona, svaki dužnik je ovlašen da menini iznos položi u mestu plaanja kod prvostepenog redovnog suda, na trošak, odgovornost i štetu imaoca menice.

VIII - REGRES ZBOG NEAKCEPTIRANJA I ZBOG NEISPLATE

lan 44. Imalac menice može ostvariti regres protiv indosanta, trasanta i ostalih obveznika:

  • o dospelosti:
  1. ako menica nije plaena u celosti ili delimino;
  • i pre dospelosti:
  1. ako je akceptiranje odbijeno, bilo potpuno, bilo delimino,
  2. ako je pre ili posle akceptiranja otvoren steaj, odnosno likvidacija nad imovinom trasata, ili ako on obustavi plaanja, i ako ta obustava ne bi bila utvrena sudskom odlukom; ili ako je izvršenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspešno,
  3. ako je otvoren steaj, odnosno likvidacija nad imovinom trasanta menice koja se ne sme podneti na akceptiranje.

lan 45. Delimino ili potpuno odbijanja akceptiranja, kao i delimino ili potpuno odbijanje isplate mora se utvrditi javnom ispravom (protest zbog neakceptiranja ili zbog neisplate). Protest zbog neakceptiranja mora se podii u rokovima odreenim za podnošenje na akceptiranje. Ako je u sluaju predvienom u lanu 25. stav 1. ovog zakona, menica bila podnesena prvi put poslednjeg dana roka, protest se može podii i sutradan. Protest zbog neisplate menice plative na odreeni dan ili na odreeno vreme od dana izdavanja ili od vienja mora se podii jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za danom plaanja menice. Ako je u pitanju menica plativa po vienju, onda se protest mora podii u skladu sa prethodnim stavom o podizanju protesta zbog neakceptiranja. Kad je podignut protest zbog neakceptiranja, onda nije potrebno menicu podneti na isplatu, niti podii protest zbog neisplate. Ako pre ili nakon akceptiranja trasat obustavi plaanje ili ako je izvršenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspešno, imalac menice može vršiti regres tek pošto podnese trasatu menicu na isplatu i pošto protest bude podignut. U sluaju otvaranja steaja, odnosno likvidacije nad imovinom trasata pre ili posle akceptiranja, kao i u sluaju steaja, odnosno likvidacije nad imovinom trasanta menice koja se ne sme podneti na akceptiranje, imalac menice može vršiti regres kad podnese rešenje ili potvrdu suda o otvaranju steaja, odnosno o likvidaciji.

lan 46. O odbijanju akceptiranja ili isplate, imalac menice mora obavestiti svog indosanta i trasanta u roku od etiri radna dana od dana protesta ili posle dana podnošenja menice, ako u njoj stoji odredba "bez troškova". Ako je protest zamenjen prema odredbi lana 79. ovog zakona, rok se rauna od dana unošenja izjave o odbijanju u registar protesta. Svaki indosant mora u roku od dva radna dana od dana primljenog obaveštenja saopštiti ovo obaveštenje indosantu koji mu prethodi, naznaujui imena i adrese onih koji su dali ranije izveštaje i tako redom sve do trasanta. Kada se u smislu st. 1. i 2. ovog lana daje obaveštenje nekom od potpisnika menice, mora se u roku koji za ovoga potpisnika važi, poslati takvo isto obaveštenje i njegovom avalisti. Ako koji od indosanata nije oznaio svoju adresu ili ju je oznaio neitko, dovoljno je da se obaveštenje pošalje indosantu koji mu prethodi. Obaveštenje se može dati u ma kakvom obliku, pa i u prostom vraanju menice. Ko daje obaveštenje dužan je dokazati da je to uinio u propisanom roku. Smatra se da je blagovremeno postupljeno i kad je pismo, kojim je obaveštenje upueno predano pošti u propisanom roku. Ko ne da obaveštenje u naznaenom roku, ne gubi zbog toga menina prava, ali za štetu koja nastane zbog njegovog propuštanja odgovara do visine meninog iznosa.

lan 47. Trasat, indosant ili avalista, može odredbom "bez troškova", "bez protesta" ili ma kakvom drugom odgovarajuom odredbom, napisanom i potpisanom na menici, osloboditi njenog imaoca obaveze da radi ostvarenja regresa podiže protest zbog neakceptiranja ili neisplate. Ova odredba ne oslobaa imaoca menice ni od podnošenja menice u propisanim rokovima, ni od blagovremenog davanja obaveštenja. Prekoraenje rokova dokazuje onaj koji to istie protiv imaoca menice. Odredba koju je trasant napisao deluje prema svim potpisnicima; ona koju je napisao indosant ili avalista deluje samo prema onome koji ju je stavio. Ako imalac menice protivno odredbi koju je napisao trasant podigne protest sam e snositi protestne troškove. Kad odredba potie od indosanta ili avaliste, troškovi protesta, ako je podignut, mogu se naplatiti od svih potpisnika.

lan 48. Svi oni koji su menicu trasirali, akceptirali, indosirali ili avalirali odgovaraju solidarno imaocu menice. Imalac menice ima pravo da postupi protiv svih tih lica bilo pojedinano, bilo protiv više njih, bilo protiv svih zajedno; pri tome nije dužan da se drži reda kojim su se oni obavezali. Isto pravo pripada svakom potpisniku koji ju je iskupio. Postavljanje zahteva protiv jednog od obveznika ne spreava da se postupi protiv ostalih, iako bi oni dolazili iza onog protiv koga je prvo postupljeno.

lan 49. Imalac menice može zahtevati od onoga protiv koga ostvaruje regres:

  1. iznos za koji menica nije akceptirana ili isplaena kao i kamatu ako je bila u menici odreena;

  2. zateznu kamatu obraunatu u skladu sa zakonom kojim se odreuje visina stope zatezne kamate;

  3. troškove protesta, poslanih obaveštenja, kao i ostale troškove. Ako se regres traži pre dospelosti, od meninog iznosa odbija se eskont po stopi koju odreuje Vlada Republike Srpske, a koja važi na dan regresa.

lan 50. Ko je iskupio menicu može zahtevati od onih koji njemu odgovaraju:

  1. celokupan iznos koji je isplatio;
  2. kamatu u visini eskontne stope koju utvruje Vlada Republike Srpske, raunajui od dana kada je iskupljeni iznos menice isplatio;
  3. troškove koje je imao.

lan 51. Svaki obveznik, protiv koga se vrši ili protiv kojeg se može vršiti regres, ovlašen je kada isplati regresni iznos, da zahteva da mu se preda menica zajedno sa protestom i raunom na kome je utvrena isplata. Svaki indosant, koji je iskupio menicu, može precrtati svoj indosament i indosamente indosanata koji posle njega dolaze.

lan 52. Kad se vrši regres zbog deliminog akceptiranja, onda onaj koji je isplatio deo svote za koji menica nije bila akceptirana, može zahtevati da se ta isplata zabeleži na menici i da mu se o tome izda priznanica. Imalac menice dužan je da mu izda prepis menice, s potvrdom da je veran originalu, kao i protest radi ostvarenja daljnjeg regresa.

lan 53. Svako ko ima pravo da vrši regres može, ukoliko nije drukije ugovoreno, da se naplati pomou nove menice trasirane po vienju na jedno od lica njemu odgovornih i plative u mestu prebivališta toga lica (povratna menica). Povratna menica obuhvata, osim iznosa navedenih u l. 49. i 50. ovog zakona, još i naknadu za posredovanje, kao i taksu za povratnu menicu. Ako povratnu menicu trasira imalac, menini iznos se odreuje u novanoj jedinici na koji menica po vienju glasi, trasirana iz mesta plaanja prvobitne menice na mesto prebivališta obveznika na koga se vue. Ako povratnu menicu trasira indosant, menini iznos se odreuje u novanoj jedinici na koji menica po vienju glasi, trasirana iz mesta prebivališta trasanta povratne menice na mesto prebivališta obveznika.

lan 54. Sa protekom rokova:

  • za podnošenje menica po vienju ili na odreeno vreme po vienju,
  • za podizanje protesta zbog neakceptiranja ili zbog neisplate,
  • za podnošenje na isplatu menice koja sadrži odredbu "bez troškova" imalac menice gubi svoja prava protiv indosanta, protiv trasanta i protiv ostalih obveznika izuzev akceptanta. Ako se menica ne podnese na akceptiranje u roku koji je trasant odredio, imalac menice gubi pravi na regres i zbog neisplate i zbog neakceptiranja, osim ako iz sadržaja odredbe ne proizilazi da se trasant samo hteo osloboditi odgovornosti za akceptiranje. Ako je rok za podnošenje odreen u nekom indosamentu, onda se time može koristiti samo indosant koji je indosament napisao.

lan 55. Kad se u predvienim rokovima menica ne može podneti ili protest podignuti zbog nesavladive prepreke (zakonski propisi neke države ili koji drugi sluaj više sile), onda se ti rokovi produžuju. Imalac menice dužan je u sluaju više sile bez odlaganja obavestiti svog indosanta i da to obaveštenje uz datum i svoj potpis zabeleži na menici ili na alonžu, a za ostalo važe propisi iz lana 46. ovog zakona. Kad viša sila prestane, imalac menice mora bez odlaganja podneti menicu na akceptiranje ili na isplatu i da ako treba, podigne protest. Ako viša sila traje duže od trideset dana nakon dospelosti, za ostvarenje regresa nije potrebno ni podnošenje ni protestovanje menice. Kod menice po vienju i na odreeno vreme po vienju, rok od trideset dana tee od dana kojeg je imalac menice obavestio svog indosanta o višoj sili i ako to uini i pre proteka rokova za podnošenje; kod menica na odreeno vreme po vienju rok od trideset dana poveava se tim vremenom po vienju oznaenom u menici. Ne smatraju se kao sluajevi više sile one prepreke koje su isto line za imaoca menice ili za onoga kome je on poverio da menicu podnese ili da protest podigne.

IX - INTERVENCIJA
  1. Opšte odredbe

lan 56. Trasant, indosant ili avalista mogu u menici naznaiti lice koje e po potrebi da akceptira ili plati (intervenijent). Intervenijent može menicu pod u ovom poglavlju propisanim uslovima akceptirati ili platiti za bilo kog obveznika protiv koga se može ostvariti regres. Intervenijent može biti tree lice, pa i trasat, ili bilo ko od obaveznih po menici, izuzimajui akceptanta. Intervenijent je dužan da u roku od dva radna dana obavesti o svojoj intervenciji onoga za koga je posredovao. Ako prekorai ovaj rok, odgovara do visine meninog iznosa za štetu koja nastane usled tog prekoraenja.

  1. Akceptiranje intervencijom

lan 57. Akceptiranje intervencijom može se vršiti kad god je pre dospelosti menice njen imalac ovlašen na regres po menici koja se može podneti na akceptiranje. Kad je na menici naznaeno neko lice da menicu po potrebi akceptira ili da je po potrebi u mestu plaanja isplati, imalac takve menice ne može pre dospelosti ostvariti svoje pravo na regres protiv onoga ko je stavio to naznaenje, kao ni protiv potpisnika koji posle njega dolaze, osim kad je menicu podneo naznaenom licu i podigao protest, pošto je ono odbilo akceptiranje. U ostalim sluajevima imalac menice može odbiti akceptiranje intervencijom. Ali ako ga dopusti gubi regres koju mu pre dospelosti pripada

protiv onoga za koga je izdat akcept, kao i protiv potpisnika koji za ovim dolaze.

lan 58. Akcept intervencijom beleži se na menici; njega potpisuje intervinijent. U njemu se naznauje za koga je dat; ako se to ne naznai, smatra se da je dat za trasanta.

lan 59. Intervenijent, kad akceptira menicu, odgovara prema njenom imaocu i prema indosantima koji dolaze za dužnikom za koga je intervenisao onako kako taj dužnik odgovara. Iako je menica intervencijom akceptirana, onaj za koga je to uinjeno, a isto tako i oni koji njemu odgovaraju, mogu, kad isplate iznos oznaen u lanu 49. ovog zakona, zahtevati od imaoca da preda menicu zajedno sa protestom, ako je protest bio opravdan, kao i raunom na kome je potvrena isplata.

  1. Isplata intervencijom

lan 60. Isplata intervencijom može se vršiti u svim sluajevima u kojima je, bilo o dospelosti, bilo pre dospelosti, imalac menice stekao pravo na regres. Isplata intervencijom obuhvata celokupan iznos koji bi inae imao da izmiri onaj za koga se interveniše. Ona se mora izvršiti najkasnije sutradan po poslednjem danu dopuštenom za podizanje protesta zbog neisplate.

lan 61. Ako su menicu akceptirali intervenijenti koji imaju svoje mesto prebivališta u mestu plaanja, ili ako su u menici oznaena da je po potrebi plate lica koja u tom mestu imaju svoje mesto prebivališta, imalac menice dužan je da ovu podnese svim tim licima i da ako je to potrebno podigne protest zbog neisplate najkasnije sutradan po poslednjem danu dopuštenom za podizanje protesta. Ako se protest ne podigne u tom roku ispadaju iz obaveze: onaj koji je naznaio adresu po potrebi ili za koga je intervencijom menica bila akceptirana, a tako isto i indosanti koji za njim dolaze.

lan 62. Imalac menice koji odbije isplatu intervencijom gubi regres protiv onih koji bi tom isplatom bili osloboeni.

lan 63. Isplata intervencijom mora se potvrditi izjavom o izmirenju stavljenom na menici sa naznaenjem onoga za koga je plaeno. Ako se to lice ne naznai, smatra se da je plaeno za trasanta. Menica i protest, ako je podignut, predaju se intervenijentu-platiocu.

lan 64. Intervenijent-platilac stie prava koja proizilaze iz menice protiv onoga za koga je platio i protiv onih koji su u ovome po menici obavezni. Ali on ne može menicu dalje indosirati. Indosanti koji dolaze posle potpisnika za koga je plaeno osloboeni su obaveze. Kad više intervenijenata ponude isplatu, prioritet ima onaj koji oslobaa najviše obveznika. Ako znajui za to intervinijent postupi suprotno ovom pravilu, gubi regres protiv onih koji bi bili osloboeni.

X - UMNOŽAVANJE I PREPISI
  1. Umnožavanje

lan 65. Trasirana menica može se izdati u dva ili više istovetnih primeraka. Ovi primerci moraju biti u svom slogu oznaeni tekuim brojem: ako se to ne uini, svaki primerak smatra se kao posebna menica. Svaki imalac menice u kojoj nije naznaeno da je vuena samo u jednom primerku, može tražiti da mu se o njegovom trošku izda još jedan ili više primeraka. Radi toga se treba obratiti svom neposrednom indosantu, koji je dužan da ga u tom pogledu pomogne kod svog indosanta i tako redom sve do trasanta. Indosanti su dužni ponoviti svoje indosamente na novim primercima.

lan 66. Isplata jednog od meninih primeraka oslobaa od obaveze i po svim drugim primercima, iako u menici i ne stoji da se isplatom po jednom primerku poništava vrednost i ostalih primeraka. Trasat ostaje obavezan po svakom akceptiranom primerku koji mu ne bude vraen. Indosant koji je preneo primerke na razna lica, kao i svi sledei indosanti odgovorni su po svim nevraenim primercima koji nose njihov potpis.

lan 67. Ko pošalje jedan primerak na akceptiranje, dužan je da na ostalim primercima naznai ime lica kod koga se taj primerak nalazi. Ovo lice je dužno da ga preda zakonitom imaocu ma kog drugog primerka. Ako ono odbije da to uini, zakoniti imalac ovog drugog primerka može ostvariti regres tek kad protestom utvrdi:

  1. da mu na njegov zahtev nije predat primerak poslan na akceptiranje.
  2. da se ni po jednom drugom primerku nije mogao dobiti akcept ili isplata.
    1. Prepisi

lan 68. Svaki imalac menice ima pravo da naini od nje prepise. Prepis mora da sadrži tano prepisanu izvornu menicu sa indosamentima i svim drugim odredbama koje se na njoj nalaze. U prepisu se mora oznaiti gde se završava. Prepis se može indosirati i avalirati na isti nain i sa istim dejstvom kao i izvorna menica.

lan 69. U prepisu se mora naznaiti lice kod koga se nalazi izvorna menica. Prepis u kome to nije uinjeno nema menino-pravne vrednosti. Lice kod koga se nalazi izvorna menica dužno je predati menicu zakonitom imaocu prepisa. Ako ono to odbije, imalac prepisa može vršiti regres protiv onih koji su indosirali ili avalirali prepis, tek pošto utvrdi protestom da mu na njegov zahtev nije predata izvorna menica. Ako izvorna isprava nakon poslednjeg indosamenta stavljenog pre nego što je sainjen prepis sadrži odredbu "poev odavde indosament vredi samo na prepisu" ili ma kakvu drugu oznaku koja to isto znai, ništavan je svaki indosament koji bi posle toga bio stavljen na izvornu menicu.

XI - PREINAENJE MENICE

lan 70. Ako je slog neke menice preinaen, oni koji su menicu potpisali pre tog preinaenja odgovaraju prema preinaenom slogu, a raniji potpisnici odgovaraju prema prvobitnom slogu.

XII - PROTEST

lan 71. Protest se podiže kod suda koji je mesno nadležan za lice protiv koga se podiže protest.

lan 72. Kada se podiže protest, protestni organ u smislu odredbe lana 108. ovog zakona podnosi menicu onome protiv koga se protest traži i poziva ga da izvrši zahtevanu radnju. Ako se traženo lice ne nalazi u svom poslovnom lokalu, kad ga ima, odnosno u stanu, kad poslovnog lokala nema, ili ako se nae, ali mu se zahtev ne može saopštiti iz ma kog uzroka, protestni organ nije dužan da ponovi protestni postupak. Smatra se da je dokazano da se poslovni lokal ili stan nisu mogli pronai samo onda ako je u protestu zabeleženo da se protestni organ bezuspešno raspitivao o tome kod nadležnog opštinskog organa uprave. Ako protestni organ ne bi bio dovoljno brižljiv u raspitivanju za poslovni lokal ili stan, protest je ipak valjan, ali se organ time ne oslobaa od odgovornosti za štetu.

lan 73. Protest mora da sadrži:

  1. prepis protestovane menice, odnosno protestovanog meninog prepisa, kao i svih izjava, odnosno napomena o njima: ako se protest podiže po menici izdanoj na stranom jeziku, onda se mora priložiti i prevod menice, sa overom onoga koji protest podiže;
  2. ime ili firmu lica po ijem se zahtevu i protiv koga se protest podiže;
  3. potvrdu da traženo lice nije izvršilo inidbu koja se na osnovu menice od njega zahteva ili da ga protestni organ nije mogao nai u njegovom poslovnom lokalu ili stanu, ili ako ga je našao, da mu iz bilo kog razloga nije mogao saopštiti zahtev;
  4. mesto, dan, mesec, godinu i sat kad je, i lokal gde je preuzet ili bezuspešno pokušan protestni postupak;
  5. datum protesta, broj pod kojim je zaveden u registar protesta, službeni potpis protestnog organa, kao i peat. Onaj deo menice ili prepisa koji se ne može proitati, protestni organ e u protestu naznaiti kao neitak. Ako traženo lice obrazloži odbijanje inidbe ili ako trasat postavi zahtev prema lanu 25. stav 1. ovog zakona, treba i to zabeležiti u protestu.

lan 74. Kad se na osnovu iste menice zahteva više inidbi, ili kad se ista inidba zahteva od više lica, umesto više protesta može se podii samo jedan protest.

lan 75. Propuštena inidba zbog koje je protest tražen, može se izvršiti i u ruke, odnosno u prisustvu protestnog organa (lan 71. ovog zakona). Suprotna odredba ili uputstvo nema dejstva prema licu koje treba da izvrši inidbu. U sluaju isplate meninog duga protestni organ potvruje tu isplatu na menici i menicu predaje licu koje je izvršilo isplatu. Ako menini dužnik isplati jedan deo meninog iznosa, to e se zabeležiti na izvornoj menici i u protestu i o tome platiocu izdati priznanicu na prepisu protestovane menice.

lan 76. Ako menini obveznik isplati menini iznos, ali odbije da isplati menine troškove, ova e se okolnost utvrditi protestom, a sama menica predati platiocu. Naknada protestnih troškova traži se na osnovu ovog protesta.

lan 77. Isprava o protestu mora se bez odlaganja predati imaocu menice ili licu koje je u njegovo ime podnelo menicu na protest.

lan 78. Protestni organ dužan je da zavodi redom celu sadržinu podignutih protesta po njihovom datumu i broju u protestnom registru. Oblik i nain voenja protestnog registra propisae Ministarstvo pravde. Na osnovu protestnog registra, protestni organ izdaje licima, zainteresovanim po predmetnoj menici, overene prepise protesta uz naplatu takse.

lan 79. Ako trasant u slogu menice ne zahteva da protest bude u obliku javne isprave, protest zbog neakceptiranja ili zbog neisplate može, po pristanku imaoca menice, biti zamenjen pismenom izjavom na menici onog lica od kojeg je zahtevana inidba (trasat, akceptant, domicilijat, adresat po potrebi ili intervenijent). Izjava ovih lica mora biti datirana, potpisana i u protestnom roku unesena u registar protesta, o emu protestni organ stavlja potvrdu na protestvovanoj menici ili alonžu. Vlada Republike Srpske može utvrditi do kojeg meninog iznosa protestni organ može, umesto protesta po odredbama l. 71. i 79. stav ovog zakona dostaviti preporuenim pismom prepis menice svim meninim dužnicima, s napomenom da je menica protestovana. O tome se na zahtev, izdaje potvrda koja se upisuje u protestnom roku u registar protesta. U tom sluaju otpada obaveštenje po lanu 46. ovog zakona.

XIII - ZASTARELOST

lan 80. Svi menino-pravi zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine, raunajui od dospelosti. Menino-pravni zahtevi imaoca menice, protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za godinu dana, raunajui od dana blagovremeno podignutog protesta, a ako se u menici nalazi odredba "bez troškova", onda od dospelosti. Menino-pravni zahtevi indosanata jednih protiv drugih i protiv trasanta zastarevaju za šest meseci, raunajui od dana kad je indosant iskupio menicu, ili od dana kad je protiv njega kod suda postupljeno.

lan 81. Zastarelost se prekida podnošenjem tužbe sudu. Sa tužbom se izjednauju: prijava meninog potraživanja u steaju, odnosno likvidaciji, ostvarivanje menino-pravnih zahteva u toku parnice, pozivanje u zaštitu, obaveštenje kojim tuženi obaveštava svog prethodnika da je protiv njega podnesena regresna tužba. Obaveštenje se dostavlja putem suda ili neposredno preporuenim pismom, u kom se sluaju dan kada je pismo predato pošti uzima kao dan obaveštenja.

lan 82. Prekinuta zastarelost poinje ponovo tei:

  1. u sluaju podnošenja tužbe i u sluaju ostvarivanja zahteva u toku parnice, od dana poslednje parnine radnje, ako se ni u drugom sluaju parnica ne nastavi;
  2. u sluaju prijave u steaju, odnosno likvidaciji, od dana okonanja steajnog postupka, a u sluaju kad se u steaju, odnosno likvidaciji ospori prijavljeno potraživanje, od dana kad je osporeno;
  3. u sluaju pozivanja za zaštitu i obaveštenja o podnesenoj tužbi, od dana kad se parnica pravosnažno završi.

lan 83. Ako je poverilac u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zastarelosti, zbog prestanka rada suda, ili zbog vojne službe u ratu, ili zbog više sile (lan 55 .), bio spreen u ostvarivanju svojih meninih prava, zastarelost ne tee dok ta spreenost traje. Zastarelost takoe ne tee dok traje steaj nad imovinom poverioca. Kad prestanu ove prepreke, zastarelost se ne može završiti pre trideset dana, ukoliko bi njen rok isticao pre tog vremena.

lan 84. Ako parnino nesposobno lice, u bilo kom trenutku u toku poslednja tri meseca roka zastarelosti nema zastupnika, onda se zastarelost koja protiv njega tee, ne može završiti pre proteka roka tri meseca od trenutka kada je to lice postalo parnino nesposobno ili je dobilo zastupnika. To isto važi i za sluaj da zastupnik izgubi parninu nesposobnost, ili da izmeu njega i parnino nesposobnog lica postoji sukob interesa u pogledu podignute tužbe ili tužbe koja bi se imala podii. Zastarelost jednog meninog potraživanja koje ini deo neke ostavine, ili pada na teret te ostavine ne može se završiti pre proteka šest meseci posle smrti ostavioca.

lan 85. Prekid i obustava zastare deluje samo prema onome prema kome je nastao uzrok za prekid, odnosno obustavu.

lan 86. Uzroci prekida i obustave zastarelosti inostranog prava, imaju dejstvo u smislu ovog zakona, ukoliko odgovaraju uzrocima navedenim u prethodnim lanovima.

XIV - NEOSNOVANO OBOGAENJE

lan 87. Trasant, akceptant i indosant, ije su se menine obaveze ugasile usled zastarelosti ili usled toga što su propuštene radnje propisane radi održanja meninih prava, odgovaraju imaocu menice, ako su se na njegovu štetu neopravdano obogatili. Ostali menini obveznici osloboeni su ove odgovornosti. Imovinski zahtev koji se zasniva na odgovornosti zbog neosnovanog obogaenja, može se ostvariti i na osnovu sudske odluke o amortizaciji nestale menice. Odgovornost zbog neosnovanog obogaenja zastareva za tri godine: u svemu ostalom na ovu zastarelost primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

XV - PRAVO ZALOGE I PRIDRŽAJA

lan 88. Kada radi obezbeenja meninog potraživanja, imalac menice na osnovu pismene izjave, primi u zalogu kakvu pokretnu stvar ili potraživanje, a dužnik ne ispuni na vreme svoju meninu obavezu, onda imalac menice ima pravo da se iz zaloge namiri, a ne podižui tužbu protiv zalagaa. U tu svrhu imalac menice može:

  1. na osnovu menice i isprave o zalaganju zahtevati od suda, nadležnog bilo za njega, bilo za zalagaa, prodaju zaloge; sud nareuje javnu prodaju, bez saslušanja zalagaa; time se ne otklanja odgovornost imaoca menice za zloupotrebu založnog prava,
  2. založene menice ili druge tražbine naplatiti i od dobijenog novca se namiriti; ili založene tražbine zadržati za sebe do iznosa svog potraživanja. Sva prava pripadaju imaocu menice i u sluaju kad zalaga padne pod steaj, odnosno kad se otvori postupak likvidacije. Kako o nameravanoj tako i o izvršenoj prodaji ili zadržavanju zaloge, imalac menice mora, po mogunosti bez odlaganja obavestiti dužnika, kao i zalagaa, ako je taj tree lice. Imalac menice je dužan, ako se potpuno namirio za svoje potraživanje, predati zalagau, odnosno u njegovu steajnu masu izvornu menicu, kao i dobijeni višak. Delimino namirenje mora se zabeležiti na menici.
lan 89.

Sticanjem prava na tužbu ili regres imalac menice stie i pravo pridržaja nad dužnikovim novcem, pokretnostima i hartijama od vrednosti, koji su zakonitim putem došli u njegove ruke ili kojima može raspolagati. Meutim, pravo pridržaja nad pomenutim predmetima ne može se vršiti ako su dužnik ili tree lice, prilikom uruenja ili pre toga stavili do znanja imaocu menice da se predmeti daju u naroitu svrhu. Imalac menice može se poslužiti pravom pridržaja i pre nego što mu je potraživanje dospelo, ako je dužnik pao pod steaj, odnosno ako se otvori postupak redovne likvidacije, ili ako je izvršenje novanog duga iz njegove imovine ostalo bezuspešno, ili ako je dužnik trgovac koji je obustavio svoja plaanja. U ovim sluajevima ni stavljanje do znanja da se predmeti daju u naroitu svrhu ne iskljuuje vršenje prava pridržaja, ako su dotini predmeti došli u ruke imaoca menice ili u njegovu vlast raspolaganja pre nego što su nastupile prethodno navedene okolnosti, ili pre nego što je on za njih saznao.

lan 90. Imalac menice mora, po mogunosti bez odlaganja, obavestiti dužnika o vršenju prava pridržaja. Ukoliko se strane drukije ne sporazumeju, pravo pridržaja imaoca menice prestaje ako se njegovo potraživanje dovoljno obezbedi depozitom u novcu ili u hartijama od vrednosti.

lan 91. Pravo pridržaja ima isto dejstvo kao i pravo zaloge po lanu 88. ovog zakona. Imalac menice, po pismenom pristanku dužnika ili na osnovu pravosnažne presude suda nadležnog bilo za pridržnika, bilo za dužnika, kojom je priznato pravo pridržaja, može:

  1. pridržani gotov novac upotrebiti za izmirenje svoga potraživanja,
  2. sa pridržanim drugim predmetima postupati u smislu lana 88. ovog zakona.
XVI - AMORTIZACIJA MENICE

lan 92. Lice kome je nestala menica može nadležnom sudu u mestu plaanja predložiti da je amortizuje. U predlogu se mora izneti glavni sadržaj nestale menice i uiniti verovatnim da je predlaga tu menicu imao ili da mu na osnovu nje pripada neko pravo. Ako sud utvrdi da su podneseni podaci dovoljni, izdae oglas, u kome e izložiti glavni sadržaj nestale menice, s pozivom da je onaj kod koga se nalazi pokaže sudu u roku od 60 dana, jer e je inae sud, po isteku ovog roka, oglasiti za poništenu. Ovaj oglas objavie se u "Službenom glasniku Republike Srpske". Ako je na dan plaanja ve dospeo, rok za pokazivanje tee od dana oglasa, a ako dan plaanja dolazi kasnije, onda od proteka ovog dana. Ako menici po vienju ili na odreeno vreme po vienju rok za podnošenje nije protekao, onda rok za pokazivanje nestale menice tee od poslednjeg dana roka odreenog za podnošenje na vienje. O ovome oglasu sud e obavestiti predlagaa i sva u menici imenovana lica.

lan 93. Predlaga amortizacije mora, da bi zadržao regres protiv trasanta neakceptirane menice, kao i protiv trasanta koji je zabranio podnošenje menice na akceptiranje, u toku roka odreenog za podizanje protesta zbog neakceptiranja ili neisplate i u za to odreenom mestu podii protest podnosei glavni sadržaj nestale menice. Protest zamenjuje podnošenje menice na akceptiranje ili na isplatu i podizanje odnosnih protesta. Naknada troškova za ovaj protest se ne može tražiti. Na osnovu sudske odluke kojom se odreuje postupak za amortizaciju predlaga može, ako drukije nije ugovorio, iza dospelosti nestale menice, tražiti da akceptant, a u sluaju stava 1. ovog lana trasant, položiti menini iznos sudu u skladu sa odredbama lana 43. ovog zakona. Takvom traženju nema mesta ako onaj od koga se traži polaganje meninog iznosa dokaže da predlaga nije imao pravo tražiti amortizaciju.

lan 94. Ako se menica u toku roka odreenog u oglasu ne podnese, onda sud oglašava nestalu menicu za amortizaciju i o tome obaveštava akceptanta, odnosno trasanta neakceptirane menice ili trasanta koji je zabranio podnošenje menice na akceptiranje, stavljajui mu do znanja da menini iznos može isplatiti predlagau amortizacije. Sud e o amortizovanju menice obavestiti predlagaa, kao i sva u menici imenovana lica. Na osnovu amortizovane menice ne mogu se ostvarivati nikakva menina prava. Na osnovu odluke o amortizaciji predlaga može protiv akceptanta, a u sluaju iz lana 93. stav 1. ovog zakona, protiv trasata ostvariti svoja menina prava, kao da ima neamortizovanu menicu. Ali ti menini dužnici nee biti obavezni da izvrše isplatu ako dokažu da je predlaga bespravno dobio odluku o amortizaciji.

lan 95. Ako se u roku koji je oglasom odreen pojavi onaj kod koga se nalazi menica za koju je amortizacija tražena, sud e, pošto je menica pokazana predlagau i pošto sasluša zainteresovana lica, obustaviti daljnji postupak.

XVII - SUKOBI ZAKONA

lan 96. Sposobnost lica da se menino obaveže odreuje zakon mesta gde su obaveze primljene. Ako taj zakon upuuje na zakon koje druge države, onda se primenjuje zakon te druge države. Lice koje bi prema zakonu oznaenom u prednjem stavu bilo menino-pravno nesposobno, ipak je punovažno obavezno, ako je potpis dalo na podruju države po ijim bi zakonima imalo menino-pravnu sposobnost.

lan 97. Oblik primanja meninih obaveza odreuje zakon države na ijem podruju su te obaveze primljene. Izuzetno od toga:

  1. ako primljene menine obaveze nisu punovažne prema propisima prednjeg stava, ali odgovaraju zakonu države gde je neka kasnija obaveza primljena, onda okolnost da su ranije obaveze u pogledu oblika nepravilne ne oduzima punovažnost tim kasnijim obavezama.
  2. menine obaveze izmeu naših državljana primljene u inostranstvu, ako odgovaraju odredbama ovog zakona, punovažne su iako ne

odgovaraju propisima mesta gde su nastale.

lan 98. Oblik i rokove protesta, kao i oblik ostalih injenja potrebnih za vršenje ili održavanje meninih prava, odreuje zakon države na ijem se podruju mora podii protest ili izvršiti inidba.

lan 99. Dejstvo obaveza akceptanta trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice odreuje zakon koji važi u mestu gde su ove isprave plative. Dejstvo koje proizvode obaveze ostalih meninih dužnika odreuje zakon države na ijem su podruju dati potpisi kojima su te obaveze primljene.

lan 100. Rokove za ostvarivanje regresnih zahteva, odreuje u pogledu svih meninih potpisnika, zakon mesta u kome je menica izdata. Isto tako, zakon mesta izdanja isprave odreuje da li imalac menice stie tražbinu koja je dala povoda izdanju isprave.

lan 101. Pitanje da li se akcept može ograniiti na jedan deo iznosa i da li je imalac menice dužan ili ne da primi deliminu isplatu, rešava se prema zakonu države gde je trasirana menica plativa. Po istom zakonu raspravlja se i pitanje delimine isplate sopstvene menice.

lan 102. Zakon države gde je menica plativa odreuje mere koje se imaju preduzimati u sluaju gubitka ili krae menice.

XVIII - OSTALE ODREDBE

lan 103. Menino se može obavezati svako lice, koje se prema propisima graanskog ili privrednog zakonodavstva može ugovorom obavezati.

lan 104. Nepismeno lice ili lice koje ne može pisati menino se obavezuje kada na menici ili alonžu stavu rukoznak koji overi sud ili drugi nadležni organ. Štambilj, žig i peat smatraju se kao rukoznak. Menina obaveza može se primiti za nepismeno lice samo na osnovu punomoi koju je ono izdalo a sud overio. Ovim se ne menjaju zakonske odredbe o potpisivanju pod trgovakom firmom. U sudsku overu službeno lice mora staviti: da lino ili preko privrednih svedoka poznaje lice koje se hoe menino obavezati ili izdati punomo, zatim da je pomenutom licu proitana izjava kojom se menino obavezuje ili kojom daje punomo ili da je ono potvrdilo da odgovara njegovoj volji. Overa mora imati službeni broj, peat i potpis službenog lica.

lan 105. Potpis slepih lica na menici važi samo onda kada ga sud overi na nain propisan u prethodnom lanu. To isto važi i za punomo izdatu radi meninog zaduženja.

lan 106. Ako menica dospeva u neradni dan, njena se isplata može zahtevati tek sledeeg radnog dana. Tako isto i sva druga injenja koja se tiu menice, naroito podnošenje na akceptiranje i protest, mogu se preduzeti samo radnim danom. Kad se koja od tih injenja mora izvršiti u izvesnom roku, iji je poslednji dan neradni dan, tada se taj rok produžava do prvog radnog dana koji dolazi odmah po isteku roka. Neradni dani u toku roka ubrajaju se pri izraunavanju roka. Pod neradnim danima, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se subota, nedelja i državni praznici i praznici ustanovljeni zakonom koji važi u mestu plaanja.

lan 107. Ni u zakonske rokove ni u rokove odreene u menici ne ubraja se dan od koga oni polaze. Nikakvi dani poetka, ni zakonski ni sudski, nisu dopušteni.

lan 108. Podnošenje menice na akceptiranje ili na isplatu i sva druga injenja koje se po ovom zakonu imaju preduzimati radi ostvarenja ili održavanja meninih prava moraju se preduzeti u poslovnom lokalu i u vreme odreeno kao poslovno od nadležnog organa. Ako se lokal ne može pronai ili ako se iz menice ne vidi da traženo lice ima poslovni lokal, onda se mora tražiti u stanu. U sluaju iz lana 28. stav 2. ovog zakona menica se podnosi na isplatu u lokalu ili kod lica koje je trasat oznaio. injenje se može obaviti i izvan lokala, stana ili poslovnog vremena, ako na to pristane lice prema kome se vrši.

lan 109. Za sporove koji se pokreu na osnovu tužbe imaoca menice protiv njenih potpisnika nadležan je sud na ijem se podruju nalazi mesto plaanja.

lan 110. Ako je na osnovu presude, odnosno isplatnog naloga izdatog po jednoj menici protiv izvesnih meninih potpisnika, neki od njih obavio naloženo plaanje (iskupio menicu) onda je ta presuda, odnosno isplatni nalog po kome je osueni potpisnik postupio, zajedno sa potvrdom i raunom na kome je potvrena isplata, kao i protestom ako ga je trebalo podii, dovoljna izvorna isprava za ostvarenje njegovih regresnih prava protiv njemu odgovornih meninih dužnika koji su obuhvaeni tom istom presudom, odnosno isplatnim nalogom.

XIX - SOPSTVENA MENICA
lan 111.

Sopstvena menica sadrži:

  1. oznaku da je menica, uneseno u sam slog isprave na jeziku na kome je ona sastavljena.
  2. bezuslovno obeanje da e se odreeni iznos novca platiti,
  3. oznaenje dospelosti,
  4. mesto gde se plaanje treba izvršiti,
  5. ime onoga kome se ili po ijoj se naredbi mora platiti,
  6. oznaku dana i mesta gde je sopstvena menica izdata,
  7. potpis onoga koji menicu izdaje (izdavalac).

lan 112. Isprava u kojoj ne bi bilo ma kog od sastojaka nabrojanih u lanu 111. ovog zakona ne važi kao sopstvena menica, osim u sluajevima koji su odreeni u sledeim stavovima. Sopstvena menica u kojoj nije oznaena dospelost smatra se kao menica po vienju. Ako nije naroito odreeno, važi kao mesto plaanja, a ujedno i kao mesto izdavaoevog prebivališta, ono mesto koje je naznaeno kao mesto izdanja menice. Sopstvena menica, u kojoj nije oznaeno mesto izdavanja smatra se da je izdata u mestu koje je oznaeno pored izdavaoevog imena.

lan 113. Na sopstvenu menicu, ukoliko nisu u suprotnosti sa njenom prirodom, primenjuju se odredbe ovog zakona o trasiranoj menici:

  • o indosamentu (l. 12. do 21.),
  • o dospelosti (l. 34. do 38.),
  • o plaanju (l. 39. do 43.),
  • o regresu zbog neisplate (l. 44. do 51. i l. 53. do 55.),
  • o intervenciji (l. 56, 60. do 64.),
  • o prepisima (l. 68. i 69.),
  • o preinaenju menice (lan 70 .),
  • o protestu (l. 71. do 79.),
  • o zastarelosti (l. 80. do 86.),
  • o neopravdanom obogaenju, pravu zaloge i pridržaja (l. 87. do 91),
  • o amortizaciji menice (l. 92. do 95.),
  • o sukobu zakona (l. 96. do 102.),
  • ostale odredbe (l. 103. do 110.). Na sopstvenu menicu isto tako primenjuju se odredbe ovog zakona o menici plativoj kod treeg lica ili u mestu razliitom od trasantovog prebivališta (l. 6. i 28.), o odreivanju kamata (lan 7.), o razlikama u naznaenjima svote koja se ima platiti (lan 8.), o punovažnosti potpisa stavljenog na menici koja sadrži potpise spomenute u lanu 9. ovog zakona, punovažnosti potpisa lica koje radi bez ovlašenja, ili koje prekorai svoja ovlašenja (lan 10.) kao i o naknadnom ispunjavanju (lan 18. stav 2.). Na sopstvenu menicu primenjuju se odredbe ovog zakona o avalu (l. 31. do 33.). U sluaju predvienom u lanu 32. stav 4. ovog zakona, ako se u avalu ne naznai za koga je dat, važi da je dat za izdavaoca sopstvene menice.
lan 114.
  1. Izdavalac sopstvene menice odgovara onako kako odgovara akceptant trasirane menice.
  2. Sopstvene menice plative na odreeno vreme po vienju moraju se podneti na vienje izdavaocu u rokovima odreenim u lanu 24. ovog zakona. Izdavalac potvruje vienje datiranim potpisom na samoj menici, a rok po vienju tee od datuma vienja. Ako izdavalac odbije da potvrdi vienje, to odbijanje mora se ustanoviti protestom (lan 26.) od ijeg datuma tee rok po vienju.
XX - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

lan 115. Vlada Republike Srpske, može u vezi sa lanom 55. ovog zakona doneti propise o odgovarajuoj zaštiti za regresne menine dužnike odgaanjem rokova za isplatu menice i sl. kad strana država izda propis kojim se spreava ostvarenje ili održavanje prava iz tih menica. Ministar finansija e u roku od 30 dana od dana objavljivanja ovog zakona, propisati naknadu za posredovanje iz lana 53. stav 2. ovog zakona, i obrazac menice. Vlada Republike Srpske e u roku od 30 dana od dana objavljivanja ovog zakona propisati visinu eskontne stope iz l. 49. i 50. ovog zakona.

lan 116. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srpske".